петак, 18. мај 2012.

Sve će to narod pomlatiti

Nakon 5.oktobra, moj pokojni otac je rekao : "One ste isterali bagerom,ove će te govnavim motkama!".
Prođe od tada dvanest godina, a govnave motke izostaše. Da li od hroničnog zatvora od koga pati pola nacije ili smo motke izlomili na sopstvenim leđima, ne znam. Sve u svemu, izbori dođoše i prođoše, a ovi ostadoše još naredne četiri godine, da nam kroje sudbinu tupim makazama.
                                                                                                                                                                                                                                                                                            Veliki govornici, takozvani retoričari, istoričari, demagozi, pedagozi, lažu i mažu kako zinu. A narod ko masa u transu. Slepo prati svoje pastire verujući i radujući se svakom obećanju. A ne kaže se džabe: "Obećanje, ludom radovanje"         .
Za petnest godina glasačkog staža, još ne videh ovakve kampanje. Ko će koga jače, dublje i više...Pa onda neka kažu da smo sexualno isfrustrirana nacija!
Ove godine, možemo da se pohvalimo da nam je izbor stranaka i kandidata bio zaista šarenolik. Tu je bilo za svakog ponešto. Mali, debeli, visoki, žgoljavi, ćelavi. usnati, dlakavi, skraćeni, smlaćeni....oni koji ne pate od hroničnog zatvora , oni kojima pljuvačne žlezde rade povećano,pa višak tečnosti moraju da usmere ka protivniku, oni koji ceo svoj zivot posvećuju borbi protiv pokojnog nam predsednika( valjda ni sami ne verujući da je ovaj već odavno mrtav )i naravno feniksi koji se uzdižu iz pepela tog istog pokojnog predsednika i najavljuju svoj veliki "come back" na učmalu političku scenu zemlje nam Srbije.
 Da nam je standard bar malo veći i stomaci puniji, pa da se ko sav pošten svet ispovraćamo,tek toliko da nam bude bar malo lakše.
Elem, bilo kako bilo, prvi krug je prošao i žutaci su jos jedared odneli pobedu. Da li na mufte ili na ćufte (iz pouzdanih izvora znam da su se nekima delili socijalni paketi sa hranom i koje kakvim đakonijama), nije ni važno. Narod je glasao... ili nije, a nama poraženima ostaje jedino da se pomolimo Bogu, pohvatamo veze i kontakte, izgubljene i zaboravljene rođake po belom svetu, pa pravac....  materina.
E sad, dok čekamo vizu za obećanu zemlju ,valjalo bi otaljati jos jedan krug glasanja, pa kud koji mili moji!  Svi brzo, naoštrite olovčice izbornih miljenika, pa pravac biralište, da još jednom između dva zla izaberemo manje.
Svako po svojoj savesti, svako po svom ubeđenju ili nabeđenju, ali onako kako zakon nalaže. Jer zakon se mora poštovati, jel da gosn Predsedniče?
A o onim motkama ćemo jos razmisliti...

Нема коментара:

Постави коментар